Промовисана Спомен-књига о 125-годишњици живота и рада школе
У сали ОШ „Алекса Дејовић“ у Севојну, 24.10.2014. године, промовисана је Спомен-књига о стодвадестпетогодишњици живота и рада Школе, аутора мр Слободана Радовића.
„Књига прати рад матичне школе у Севојну и њених издвојених одељења у Крвавцима и Злакуси у последњој деценији ХХ и у првих 14 година ХХI века“,(из рецензије Књиге).
То је, свакако, значајно и велико питање за севојничку средину, школа je на њу увек вршила велики утицај. Време трајања школе од 1889. до 2014. обухваћено је једном књигом. Циљ јој је да својим садржајем створи јасан однос између онога што је прошло кроз живот школе и онога што се успоставило као „садашњост“, да би се спремно закорачило у будућност.
Ако се осврнемо на опис методологије истраживања аутора, видимо да је грађа добрим делом узета из постојећих летописа поменутих школа (наводи аутора), али и из постојеће монографије Основна школа у Севојну 1889-1989.
У делу представљањa резултата и њиховoг тумачења, осећа се наглашено присуство личног става аутора, што начин писања књиге одводи од оквира класичне студије (монографије). Можда би најобјективније било посматрати је као књижевну врсту мешовитог карактера.
Вера Д. Рајаковић
У сали ОШ „Алекса Дејовић“ у Севојну, 24.10.2014. године, промовисана је Спомен-књига о стодвадестпетогодишњици живота и рада Школе, аутора мр Слободана Радовића.
„Књига прати рад матичне школе у Севојну и њених издвојених одељења у Крвавцима и Злакуси у последњој деценији ХХ и у првих 14 година ХХI века“,(из рецензије Књиге).
То је, свакако, значајно и велико питање за севојничку средину, школа je на њу увек вршила велики утицај. Време трајања школе од 1889. до 2014. обухваћено је једном књигом. Циљ јој је да својим садржајем створи јасан однос између онога што је прошло кроз живот школе и онога што се успоставило као „садашњост“, да би се спремно закорачило у будућност.
Ако се осврнемо на опис методологије истраживања аутора, видимо да је грађа добрим делом узета из постојећих летописа поменутих школа (наводи аутора), али и из постојеће монографије Основна школа у Севојну 1889-1989.
У делу представљањa резултата и њиховoг тумачења, осећа се наглашено присуство личног става аутора, што начин писања књиге одводи од оквира класичне студије (монографије). Можда би најобјективније било посматрати је као књижевну врсту мешовитог карактера.
Вера Д. Рајаковић