Савиндан у знаку трајних и немерљивих светосавских вредности
Савиндан - ђачка крсна слава. У свим школама сија светлост просветитељства мудрог српског учитеља и просветитеља Саве (Немањића). Славе се трајне и немерљиве вредности живота које је Свети донео међу свој народ.
Тако је и у ОШ "Алекса Дејовић“ у Севојну. Ове године славили смо у издвојеном одељењу у Крвавцима.
Прво, Светосавска академија, а онда, Светосавска трпеза љубави. Школа је постала дом учитеља Саве. У њему топло, тихо и радосно. Ту су сви своји.
Светосавска академија, у димензијама дубоког смисаоног склада, прелази у спонтан позив Свецу да дође у наше животе, да Га упознамо како би упознали Његову истину и неисцрпну љубав према људима, јер она једино има моћ да нас промени у срећне људе. Срећа је прави знак слободе - учитељује Сава свом потомству. Она срећа која спонтано дође у срце сваком појединцу, а одатле као да га води ка дубини бесконачног неба у којој проналази лепоту њему својствену - боголиком људском бићу. Још при том губи се свака сумња у непостојаност такве среће, јер јасан осећај открива присуство Светог који слуша, чује, воли и штити своје потомке.
Таква је Светосавска академија која је својим садржајем поручила још да све што је за вредновање треба вредновати по суштини, а никако по спољашњем изгледу.
А Светосавка трпеза љубави?! И она је у знаку хришћанске истине. Хришћанство истиче гостољубље као дужност и обавезу сваког доброг домаћина. Домаћин Славе је љубазан, гости свечарски расположени. Лепота обостраног уважавања даје лепоту склада међуљудских односа у којима се сагледава светост љубави.
У оваквом амбијенту избрисала се пука формалност, уобличио се диван садржај који има дубоки значај за све присутне, како одрасле, тако и децу. То се својом јачином печати у трајно сећање.
Вера Д. Рајаковић
Савиндан - ђачка крсна слава. У свим школама сија светлост просветитељства мудрог српског учитеља и просветитеља Саве (Немањића). Славе се трајне и немерљиве вредности живота које је Свети донео међу свој народ.
Тако је и у ОШ "Алекса Дејовић“ у Севојну. Ове године славили смо у издвојеном одељењу у Крвавцима.
Прво, Светосавска академија, а онда, Светосавска трпеза љубави. Школа је постала дом учитеља Саве. У њему топло, тихо и радосно. Ту су сви своји.
Светосавска академија, у димензијама дубоког смисаоног склада, прелази у спонтан позив Свецу да дође у наше животе, да Га упознамо како би упознали Његову истину и неисцрпну љубав према људима, јер она једино има моћ да нас промени у срећне људе. Срећа је прави знак слободе - учитељује Сава свом потомству. Она срећа која спонтано дође у срце сваком појединцу, а одатле као да га води ка дубини бесконачног неба у којој проналази лепоту њему својствену - боголиком људском бићу. Још при том губи се свака сумња у непостојаност такве среће, јер јасан осећај открива присуство Светог који слуша, чује, воли и штити своје потомке.
Таква је Светосавска академија која је својим садржајем поручила још да све што је за вредновање треба вредновати по суштини, а никако по спољашњем изгледу.
А Светосавка трпеза љубави?! И она је у знаку хришћанске истине. Хришћанство истиче гостољубље као дужност и обавезу сваког доброг домаћина. Домаћин Славе је љубазан, гости свечарски расположени. Лепота обостраног уважавања даје лепоту склада међуљудских односа у којима се сагледава светост љубави.
У оваквом амбијенту избрисала се пука формалност, уобличио се диван садржај који има дубоки значај за све присутне, како одрасле, тако и децу. То се својом јачином печати у трајно сећање.
Вера Д. Рајаковић
RSS Feed
